Kasko osiguranje u slučaju poplava, bujica i visokih voda

Kasko i poplave

Svi osiguravači (osiguravajuće kuće) u svojim uslovima kasko osiguranja detaljno definišu koje rizike pokriva polisa. Među njima su i rizici poplave, bujice i visokih voda, koji se najčešće tretiraju kao jedan objedinjeni rizik, ali se u uslovima posebno objašnjava svaka od ovih pojava.

Poplavu, bujicu i visoke vode većina osiguravajućih društava definiše na veoma sličan način. U nastavku su dati tipični opisi ovih rizika, kako biste lakše razumeli šta kasko pokriva, a šta ne.

Kako osiguravači definišu poplavu, bujicu i visoke vode?

Poplava

Pod poplavom podrazumeva se stihijsko, neočekivano plavljenje terena, ulica i puteva od stalnih voda (reka, jezera, mora i dr.), usled izlivanja iz korita, provale nasipa ili brana, ili zbog izlivanja vode usled izvanredno visoke plime, neobične jačine talasa na moru i jezeru, kao i nadolaženja vode iz veštačkih jezera.

Poplavom se smatra i neočekivano plavljenje terena, ulica i puteva usled naglog obrazovanja velike količine vodene mase nastale provalom oblaka. Ovim osiguranjem obuhvaćene su štete na osiguranom vozilu za vreme poplave i neposredno po povlačenju vode.

Bujica

Bujicom se smatra stihijsko, neočekivano plavljenje terena, ulica i puteva vodenom masom koja se obrazuje i sliva sa kosih terena usled jakih atmosferskih padavina.

Visoke vode

Pod rizikom visokih voda podrazumeva se:

• izuzetna pojava neuobičajenog porasta vodostaja u neočekivano vreme i
• pojava podzemne vode kao posledica visokih voda.

Obaveza osiguravača za štete od visokih voda i podzemnih voda, kao i njihovih posledica, počinje sa porastom visoke vode iznad unapred utvrđenih najviših mesečnih kota vodostaja ili protoka, izmerenih prema pokazivaču vodostaja koji je najbliži mestu nastale štete.

Šta često zbunjuje korisnike kasko osiguranja?

Ovako precizno, ali stručnim jezikom definisani rizici često zbunjuju kupce kasko osiguranja. Najčešći problemi nastaju zato što se rizici poplave, bujice i visokih voda često mešaju sa rizikom izlivanja vode iz vodovodne i kanalizacione mreže.

Važno: rizik od izlivanja vode iz kanalizacione i vodovodne mreže nije pokriven kasko osiguranjem, osim ako do izlivanja nije došlo usled poplave ili bujice.

Hidroudar – čest razlog odbijanja štete

Korisnici kasko osiguranja često imaju problem sa štetama na motoru nastalim nakon prodora vode u motor – takozvani hidroudar. Do ovoga najčešće dolazi:

• nakon startovanja prethodno potopljenog ili pokvašenog motora, ili
• kretanjem vozila kroz već poplavljen teren (duboka voda na putu).

U najvećem broju slučajeva ne radi se o spašavanju ljudi ili imovine, već o pogrešnoj proceni vozača o dubini vode. Mnogi vozači rizikuju misleći da je voda plitka, a posledica je ozbiljno oštećenje motora koje osiguravač često ne priznaje kao osigurani rizik.

Poplava vs. potapanje vozila – nije isto

Rizik poplave se često meša sa rizikom koji osiguravajuće kuće definišu kao potapanje vozila. U smislu osiguranja, potapanje vozila uglavnom se odnosi na radne mašine i vozila koja se kreću po močvarnim, muljevitim, peskovitim i sličnim terenima, i nije isto što i poplava gradskih ulica, podvožnjaka ili saobraćajnica.

Naknada štete u slučaju poplave, bujice ili visokih voda

Naknada štete u slučaju poplave zavisi pre svega od toga kako je rizik definisan u uslovima osiguranja vaše polise. Prvi korak je uvek:

• pogledati uslove osiguranja i tačno pročitati definiciju rizika poplave, bujice i visokih voda,
• proveriti da li je ovaj rizik zaista uključen u polisu, ili je dopunski rizik.

Ako se situacija uklapa u definiciju (kao što je gore navedeno u većini slučajeva), potrebno je prijaviti štetu osiguravaču. Osiguravač će, na osnovu podataka Hidrometeorološkog zavoda, komunalnih i drugih nadležnih službi, kao i pregleda vozila, moći da proveri da li je nastanak štete realno moguć u skladu sa prijavljenim okolnostima.

Dalja procena i isplata naknade štete zavisi od ostalih ugovorenih parametara navedenih u polisi kasko osiguranja (franšiza, amortizacija, uslov da vozilo nije voženo kroz poplavu i sl.).

Praktični saveti za vozače

• Ne vozite kroz vodu za koju ne znate dubinu – rizik hidroudara je velik, a šteta često nije pokrivena.
• Ukoliko je vozilo bilo potopljeno ili delimično pod vodom, ne startujte motor na svoju ruku.
• Što pre prijavite štetu osiguravaču i dokumentujte stanje vozila fotografijama.
• Čuvajte potencijalne dokaze – snimke, potvrde nadležnih službi, izveštaje o poplavama i slično.

Autor: Katarina Momirović

Česta pitanja – kasko osiguranje i poplave

Da li kasko osiguranje pokriva poplavu?

Da, pod uslovom da je rizik poplave ugovoren u polisi i da je događaj nastao u skladu sa definicijom poplave iz uslova osiguranja.

Da li je izlivanje kanalizacije pokriveno kasko polisom?

Izlivanje vode iz vodovodne i kanalizacione mreže nije pokriveno kasko osiguranjem, osim ako je do izlivanja došlo usled poplave ili bujice.

Šta je hidroudar i da li je pokriven kasko osiguranjem?

Hidroudar je oštećenje motora nastalo usled prodora vode, najčešće kada vozilo prolazi kroz duboku vodu ili se pali nakon potapanja. U mnogim slučajevima ovakav vid štete nije pokriven, jer se smatra posledicom nepažnje vozača, a ne samog rizika poplave.

Da li kasko pokriva potapanje vozila?

Rizik potapanja vozila je zasebno definisan i uglavnom se odnosi na radne mašine i vozila koja rade na muljevitim ili močvarnim terenima. Nije isto što i poplava u gradskim uslovima.

Šta da radim ako sumnjam da je šteta nastala usled poplave ili bujice?

Prvo je potrebno da pročitate uslove osiguranja i proverite definiciju rizika, zatim da što pre prijavite štetu osiguravaču, obezbedite fotografije i, po mogućnosti, dokumentaciju nadležnih službi. Osiguravač će na osnovu podataka Hidrometeorološkog zavoda i pregleda vozila proceniti da li je šteta pokrivena polisom.