U kojim slučajevima ne važi kasko osiguranje

Koji rizici se isključuju kod kasko osiguranja

Kombinovano osiguranje motornih vozila ili, popularno rečeno, auto kasko osiguranje (kasko) jedno je od najčešće ugovaranih osiguranja. Uprkos tome, većina klijenata se prilikom ugovaranja polise fokusira skoro isključivo na cenu, dok je razumevanje isključenja obaveze osiguravača podjednako važno.

Da bi kupac kasko osiguranja znao šta tačno kupuje, ključno je da pročita odeljke uslova koji se bave temom isključenja obaveze osiguravača, odnosno u kojim situacijama kasko polisa ne važi. Upravo ti delovi Uslova osiguranja definišu kada osiguravajuća kuća nije u obavezi da nadoknadi štetu ili troškove.

Kako da običan kupac kasko osiguranja prepozna šta treba da radi i koje situacije mu nisu faktički pokrivene osiguranjem?

Opšta isključenja – rat, terorizam i katastrofalni rizici

Osiguravajuće kuće najpre i najčešće isključuju rizike koji su povezani sa:

• ratom i ratnim dejstvima,
• terorizmom, pobunama i nemirima,
• mobilizacijom vozila, zaplenom ili konfiskacijom,
• direktnim i indirektnim posledicama ovih događaja.

U sledećoj grupi isključenja nalaze se tzv. katastrofalni rizici, najčešće zemljotres. Kod nekih osiguravača zemljotres je obuhvaćen osnovnim kasko pokrićem, dok se kod drugih ugovara kao dopunski rizik ili u posebnom paketu.

Pogonske štete – šta spada u ovu grupu?

Treći deo isključenja obično se odnosi na tzv. pogonske štete.

Šta je to pogonska šteta?

Pogonske štete su kvarovi na vozilu koji nastaju tokom normalnog rada vozila, bez ostvarenja osiguranog rizika (nezgoda, požar i sl.). Primeri:

• oštećenja na gibnjevima i amortizerima,
• probušena ili prsla guma,
• oštećenje točka usled vožnje sa praznom gumom,
• nedovoljno podmazivanje, nedostatak vode u hladnjaku,
• oštećenje na električnim instalacijama usled kvara,
• preterano opterećenje vozila i slični kvarovi.

Ovo ne znači da su sve pogonske štete automatski isključene. Uslovi osiguranja preciziraju u kojim situacijama je ovakva šteta ipak pokrivena – na primer ako je nastala kao direktna posledica saobraćajne nezgode, požara, eksplozije ili nekada i krađe. Tada je osiguravač u obavezi da nadoknadi štetu koja je proistekla iz već pokrivenog rizika.

Nije lako, zar ne?

Isključenja koja se odnose na ponašanje osiguranika

U nastavku uslova, obično se navode isključenja koja se odnose na situacije koje je osiguranik (vozač ili korisnik kasko osiguranja) mogao da izbegne ili predupredi pažljivim ponašanjem. Primeri:

• smrzavanje tečnosti u hladnjaku ili bloku motora,
• gubitak ulja ili rashladne tečnosti, a vožnja je nastavljena uprkos upozoravajućim znacima,
• nastavak vožnje posle oštećenja vozila,
• vožnja nakon gubitka pogonskog materijala/goriva usled ostvarenja osiguranog slučaja,
• stavljanje u pogon vozila za koje se zna da je oštećeno i neispravno.

Skoro sva osiguravajuća društva imaju i deo isključenja koji se odnosi na posredne gubitke, kao što su:

• gubitak zarade,
• kazne zbog prekršaja,
• troškovi iznajmljenog vozila (rent-a-car),
• naknade za garažiranje i čuvanje vozila,
• troškovi registracije,
• troškovi prevoza i odvoza tereta koje je vozilo prevozilo.

Isključenja kod rizika krađe vozila

Kod rizika krađe ima puno detalja o kojima se obavezno morate raspitati.

Nema pokrića štete ako ostvarenjem rizika „krađe“ (u najširem smislu) dođe u situaciji kada su u momentu događaja:

• vozilo ili zaštitni uređaj (alarm, blokada, sl.) bili otključani, ili
• u vozilu su se nalazili ključevi od vozila ili zaštitnog uređaja.

U uslovima se često navodi i sledeće: „Smatraće se da je vozilo bilo otključano ukoliko osiguranik prilikom prijave štete osiguravajućoj kući ne preda sve originalne primerke ključeva vozila, uključujući i ključeve od zaštitnog uređaja, ako ih je bilo.“

Ako u toku osiguranja dođe do krađe ili gubitka ključeva, bez obzira gde i kako, osiguranik je u obavezi da o svom trošku izvrši zamenu brava, ključeva i zaštitnih uređaja kod ovlašćenih servisera i da dostavi dokaz osiguravaču.

Rizik krađe nije pokriven ni u situacijama kada „krađu“ izvrši:

• bračni drug osiguranika,
• brat, sestra, roditelji, usvojilac ili usvojenik,
• lice koje živi sa osiguranikom u zajedničkom domaćinstvu,
• lice koje je izdržavano od strane osiguranika po bilo kom osnovu.

Zašto je važno znati kada kasko ne važi?

Razumevanje isključenja ne znači da je kasko „loš“ proizvod, već da znate granice pokrića. Kasko polisa štiti vas u velikom broju situacija, ali ne može pokriti neodgovorno ponašanje, namerne propuste ili situacije visokog rizika koje nisu ugovorene.

Autor: Katarina Momirović

Česta pitanja – kada kasko osiguranje ne važi

Da li kasko osiguranje važi u slučaju rata ili terorističkog napada?

Ne. Rat, terorizam, pobune i slični događaji najčešće su izričito isključeni iz kasko osiguranja, uključujući i njihove direktne i indirektne posledice.

Šta su pogonske štete i da li su pokrivene kasko polisom?

Pogonske štete su kvarovi koji nastaju tokom normalnog rada vozila (npr. pucanje gume, oštećenje amortizera, nedostatak ulja ili vode). Ovakve štete uglavnom nisu pokrivene, osim ako su nastale kao posledica osiguranog rizika, poput saobraćajne nezgode ili požara.

Da li je krađa vozila uvek pokrivena kasko osiguranjem?

Ne. Krađa je pokrivena samo ako je rizik posebno ugovoren i ako su ispunjeni svi uslovi (zaključano vozilo, posedovanje svih originalnih ključeva, ispravni zaštitni uređaji itd.).

Šta ako sam izgubio ključeve, a nisam promenio brave?

Uslovi obično predviđaju obavezu osiguranika da o svom trošku zameni brave, ključeve i zaštitne uređaje i da o tome obavesti osiguravača. Ako to nije urađeno, krađa vozila može biti isključena iz pokrića.

Da li kasko važi ako je vozilo ukrao član porodice ili neko ko živi sa mnom?

Ne. Krađa vozila koju izvrši bračni drug, brat, sestra, roditelj, usvojilac, usvojenik ili lice koje živi sa osiguranikom u zajedničkom domaćinstvu obično je izuzeta iz kasko pokrića.